Тест знања за ученике – како да га направимо у Гугл-документима?

Планирали смо да на следећим часовима проверимо знање ученика путем теста? Креирајмо га овог пута у Гугл-документима.

Зашто смо за израду теста одабрали Гугл-документе?

Прво, јер ће нам тест креиран у Гугл-документима бити увек доступан онлајн – за штампање, за преправљање или за додатно уређивање.

Друго, зато што му можемо приступити са било ког уређаја – са лаптопа и стоног компјутера (јавног или приватног), са телефона и таблета (тада је пожељно да на Гугл-плеју преузмемо апликацију).

Треће, зато што тест можемо поделити са колегама једноставним слањем линка (а не читавог фајла).

Четврто је најбоље од свега: пошто тест поделимо са сарадницима, опет можемо уносити измене, које ће одмах бити видљиве, без потребе да накнадно шаљемо исправљену верзију.

Због свега тога уместо Ворда, на који смо навикли, користимо Гугл-документе.

Неколико уводних напомена

Пре него што кренемо даље, у вези са тестом који желимо креирати имајмо у виду:

да ће га ученик решавати у одштампаном облику, а не онлајн;
да је тест обликован углавном као табела (па се у овом чланку највише бавимо њеним форматирањем и уређивањем);
да овај документ са тестом можемо лако преузети у оба најзаступљенија формата: као .pdf (погодан за слање и штампање коначне верзије) и као .docx (за уређивање у Ворду).

Такође, треба истаћи да у овом чланку теми приступамо тако што ћемо искористити понуђени документ као шаблон, па ћемо у њему мењати углавном текстуалну садржину.

Преузимање понуђеног теста

Пошто отворимо тест који је већ обликован у Гугл-документима, сачуваћемо своју копију на свом Гугл-диску:

бирамо картицу „Датотека“;
покрећемо опцију „Направи копију“.

Прављење **сопствене верзије** документа који је неко поделио са нама

У искачућем прозору прво именујемо документ. Можемо оставити и понуђени назив Копија датотеке Тест (Модерна. Творба речи), што није добра идеја.

Затим бирамо фасциклу на Гугл-диску у којој ћемо чувати документ (а можемо слободно оставити и понуђени фолдер).

Именујемо документ тако да што сажетије „опишемо“ његов садржај (ради лакшег проналажења када нам опет затреба).

Појављује се нова картица нашег веб-прегледача.

У њој се отвара документ који је сада наше власништво, који можемо едитовати како нама одговара и који у овој нашој верзији није подељен ни са ким!

Документ који смо преузели можемо прилагодити својим потребама, тј. подесити тест сопственим захтевима и критеријумима оцењивања.

Пређимо сада на едитовање текста и табела.

Уређивање текстуалних елемената

У овом понуђеном документу доминирају табеле, а уобичајени текст налази се само на почетку:

у облику обрасца (име и презиме, датум) и
као упутство за ученика.

Важан корак који претходи уређивању сваког текстуалног сегмента јесте његово селектовање (обележавање, одабирање).

Селектовати део текста значи одабрати (обележити) жељена слова из текста, или речи, или реченице да бисмо их преобликовали кликом на понуђене опције (наредбе, иконице).

Селектовање делова текста

Иначе, текст је у Гугл-документима селектован онда када је привремено обележен плавом бојом.

Важно је истаћи да ћемо различито одабирати појединачну реч, пасус и више узастопних речи:

једну реч — двокликом (курсор поставимо било где унутар речи и двапут узастопно кликнемо);
цели пасус — трокликом (трипут узастопно кликнемо пошто курсор поставимо било где унутар пасуса);
више слова/речи/реченица — поставимо курсор испред, притиснемо тастер миша и – не отпуштајући га – превлачимо преко жељених делова текста; уместо превлачења мишем, можемо употребити тастатурне пречице Shift и →(стрелицу).

Замена делова текста

Када нам неке речи/реченице не одговарају, селектујемо их и одмах уносимо (укуцамо или залепимо) своју верзију.

Пример: Обрати пажњу на захтеве у задатку. Број бодова поред задатка не одражава нужно број решења у њему. Погрешне одговоре прецртај и поред/изнад њих напиши или означи прави.

Селектовани део замењујемо новим текстом или га потпуно бришемо.

Форматирање текста

Под форматирањем подразумева се нпр. фонт (његова врста и величина) или подебљана, искошена и подвучена слова, као и њихову боју.

Све то задајемо из главног (горњег) менија – такође, тек пошто селектујемо циљане делове.

Уређивање табела

Рекли смо да ће нагласак у овом чланку бити на едитовању табела.

У понуђеном документу налазе се три табеле:

једна је постављена као основа заглавља у обе странице документа;
друга табела представља главни део јер садржи задатке и бодове;
у трећој, која се налази на самом крају, дајемо скалу за оцењивање (тј. распон бодова за сваку оцену).

Да бисмо едитовали било коју од ових табела, неопходно је да је увек учинимо „доступном“ за уређивање тако што само кликнемо у простор циљане (или било које) ћелије у табели.

(У зависности од врсте едитовања, некада ћемо селектовати ћелије, редове и колоне превлачењем: после клика у циљану ћелију, не отпуштајући тастер миша, превлачимо преко потребних делова табеле. Такође, ћелију понекад можемо селектовати и трокликом на податке у тој ћелији. Засада не улазимо у разлике наведених начина.)

Свакако, пошто нам је у ћелији активан курсор, десним кликом отварамо искачући мени, из кога можемо одабрати одговарајуће команде.

Редови и колоне

Утврдимо најпре како додајемо/уклањамо редове и колоне.

За то је неопходно да кликнемо у циљану ћелију, затим да десним кликом отворимо искачући мени и одаберемо команду:

Активна ћелија одређује **смер** додавање и брисање делова табеле!

Уметање се врши се у односу на ћелију у којој је активан курсор:

додаће се ред изнад и испод њеног реда,
додаће се колона лево и десно од њене колоне!

Што се тиче брисања, избрисаће се ред и колона којој припада изабрана ћелија (тј. она у којој је активан курсор).

За разлику од претходних опција, наредба Избриши табелу уклања целу табелу без обзира у коју смо њену ћелију поставили курсор.

Често је корисна и команда Распореди редове/колоне. Помоћу ње можемо уједначити њихову висину тј. ширину – али тек пошто их селектујемо.

После селектовања истакнутих колона распоредили смо их на исту ширину.

Својства табеле

Ова опција отвара искачући прозор у коме подешавамо параметре за боју и дебљину ивице, за боју позадине и за положај података у ћелији.

После подешавања параметара обавезно кликнемо на дугме ***Потврди***.

Како бисмо прокоментарисали поменуте опције, усмеримо сада пажњу на табелу у заглављу странице.

Најпре двокликом из главног простора странице уђемо у заглавље.

У овом случају то може бити било који део ове табеле. Можемо нпр. поћи од ћелије са текстом „ТЕСТ“.

Приступили смо заглављу документа. То показује **курсор** у ћелији, појава назива елемента „**Заглавље**“, као и падајући мени ***Опције***. Промене које у заглављу начинимо на било којој страници постају важеће за сваку страницу!

Када нам је активан курсор у било којој ћелији табеле, можемо искористити подешавања из „Својстава“ да изменимо нпр. дебљину ивица целе табеле (јер тренутно је подешена на нулу).

Дебљина ивице изражена је у тачкама (points). Једна тачка је мало већа од трећине милиметра!

На сличан начин мењамо и боју позадине (тренутно је „светлосива 2“).

Такође, можемо мењати изглед ивице само у селектованим ћелијама, а не у целој табели. Довољно је да кликнемо унутар циљане ћелије и да покренемо падајући мени (обратимо пажњу на обрнути троуглић у горњем десном углу).

Десна стрелица показује једва видљиву иконицу за покретање падајућег менија.

Појавиће се затим иконице за избор ивице коју желимо изменити.

Када изаберемо нпр. све четири спољне ивице ћелије, у горњем менију документа видећемо опције за промену боје, дебљине и врсте линије.

Начин за обликовање линија које окружују ћелију

Уређивање текста у оквиру табеле

Текст у оквиру табеле селектујемо на исте начине као што смо раније описали. Само, важно је да курсор буде активан у ћелији табеле (дакле, морамо кликнути у циљану ћелију).

У вези са уређивањем текста нарочито је важно напоменути како да нумеришемо накнадно додате редове. Ово често буде нерешиво за кориснике који су навикли на рад у Ворду.

Посматрајмо главну табелу (са задацима). Пошто смо додали један ред испод осмог реда, нумерисање се неће аутоматски наставити!

За разлику од Ворда, Гугл-документи не настављају претходну нумерацију аутоматски.

Потребно је да трокликом селектујемо ћелију у којој је иначе укључена Нумерисана листа (у нашем примеру то је ћелија са бројем 8).

Затим је копирамо у ћелију у којој ће се наставити нумерисање. За копирање користимо или опцију Копирај из десног клика или тастере Ctrl и C.

Тако ће празна ћелија добити вредност 9, а остали редови ће бити преправљени (ажурирани).

Копирање **садржаја ћелије**. Овај пут то је ставка нумерисане листе.

Штампање теста

Рекли смо на почетку да овакав тест креирамо како би га ученик решавао у одштампаном облику.

Штампање покрећемо иконицом из главног менија (или помоћу тастера Ctrl и Р).

Отвара се прозор за подешавање штампања.

Најчешће можемо одмах кликнути на дугме Штампај или на Enter у оквиру тастатуре. Међутим, боље је да проверимо je ли све ваљано постављено, нарочито ако користимо туђи/службени рачунар и штампач.

Подешавање штампања

У Одредишту проверавамо да ли су Документи изабрали штампач који је тренутно повезан на наш рачунар. Ако штампамо са школског лаптопа, често је на њему инсталирано неколико штампача, па је важно да се уверимо који је тренутно прикачен.

Изборник (мени) Странице служи да одредимо хоћемо ли одштампати:

сваку страницу на засебном листу – опција Све
прво једну страницу па, пошто окренемо добијени лист у штампачу, и другу страницу – опција Само странице са непарним/парним бројевима.

Ова друга могућност служи да заправо креирамо двострани примерак. Она је сврсисходнија, нарочито ако остале примерке теста за цело одељење нећемо одштампати, већ ћемо их умножити копирањем. Тада је лакше да копир-машину подесимо на режим 2→2 и одмах добијемо обострано ископиран тест.

(Штампање тачно циљаних страница задајемо под ставком Прилагођено, што нам овога пута није потребно.)

У прозору за штампање постоји и мени Више подешавања, али нам за тренутни посао није нужан. Једино је добро проверити да ли је величина папира А₄.

Добро је проверити да ли је изабрана **права величина** папира (а не нпр. Letter)! То иначе зависи и од локализације нашег Гугл-налога.

Проблем

Некада се деси да не можемо одштампати документ на описани начин.

Тада је најбоље да га преузмемо као пе-де-еф и тек онда одштампамо.

Преузимање документа у другим форматима

Два најзаступљенија формата у којима можемо преузети креирани документ јесу .pdf и .docx.

„Пе-де-еф“ је погодан за слање коначне верзије (нпр. ученицима уколико желе да имају примерак теста).

„Докс“ је формат Ворда. Тако преузет тест можемо едитовати у овом процесору текста ако нам је за рад прихватљивији од Гугл-докумената.

Тест преузимамо из картице Датотека: кликнемо на Преузми, а онда изаберемо одговарајући формат.

Ако шаљемо документ који прималац не треба додатно да уређује, онда користимо ПДФ-формат.

И то је то. У Гугл-документима није тешко направити тест, а бројне су предности у односу на креирање у Ворду (дељење са колегама, приступ преко многих уређаја, накнадне измене после прослеђивања…)

Ако нам је овај чланак помогао, проследимо га другима!

Убрзајмо обављање својих обавеза –
научимо све о сарадњи и дељењу у Гугл-документима:
преузимање ПДФ-водича