Да би ученици лакше разумели текст који треба да проуче или прераде, нарочито корисну помоћ представљаће им речник непознатих појмова који ћемо им понудити уз упутства за рад.
Текст који ученици тешко разумеју
Као пример циљаног текста узећемо одломак из Илијаде.
То ће бити део из Шестог певања – Хекторов растанак од жене и сина. Овај одломак се најчешће и налази у читанкама за први разред средњих школа и представља део обавезног градива за обрађивање на часовима књижевности.
Међутим, Илијада је ученицима тешка не само због специфичног стиха (хексаметра) или честих инверзија и обимних апозиција у реченичном склопу, већ и због застарелих речи и облика, као и због појмова из хеленске митологије.
Дакле, све оно што је изванредном преводиоцу Милошу Ђурићу послужило да Илијада и на српском зазвучи блиско оригиналу, то је већ одавно постало камен спотицања за наше средњошколце.
Због тога им је речник непознатих појмова преко потребан, и то знатно шири него што се у читанкама обично даје.
Користићемо Гугл-табеле
Наш појмовник мора бити поуздан и тачан извор информација.
Али, он треба и:
- да има омогућено сортирање и филтрирање одредница,
- да се лако прослеђује нашим крајњим корисницима.
Дакле, морамо задовољити основне захтеве дигиталног доба.
Алат који се сам по себи намеће као решење јесу Гугл-табеле (Google Sheets). То је једна од Гуглових алатки, као и Документи, Презентације или Упитници.
ВАЖНО: Разликујмо апликацију Гугл-табеле од табела које постављамо у оквиру текста у Гугл-документима!
- Гугл-табеле служе за тзв. табеларна израчунавања, и представљају онлајн еквивалент Екселу (Microsoft Excel).
- Гугл-документи су еквивалент Ворду (Microsoft Word) и у њих постављамо табеле (елементе документа) само као начин прегледнијег приказивања података.
Креирање документа
То можемо учинити на четири начина.
1) Из почетне стране Табела
Пошто отворимо почетну страну Гугл-табела, кликнемо на велику иконицу у облику знака „плус“.
Тиме смо креирали огромну празну табелу, тј. отворили смо празан „лист“ у оквиру једне „свеске“.
2) Из Гуглових апликација
Ако се тренутно налазимо нпр. у Гугл-учионици, кликом на тачкасту иконицу покренемо изборник; затим у њему кликнемо на иконицу Табела.
3) Из Докумената или Презентација
Из активног (отвореног) Документа или из активне (отворене) Презентације нову свеску Табела креирамо кликом на картицу Датотека и – у оквиру ње – на ставку Ново. Када нам се отвори изборник, бирамо ставку Табела.
4) На Гугл-диску
Документ у Гугл-табелама можемо директно креирати на Диску. Ако ћемо речник делити преко Учионице, најбоље да то буде одговарајући фолдер (нпр. Classroom и циљани разред у оквиру њега). У том фолдеру кликнемо на дугме Ново, а затим на ставку Google табеле.
Уношење података у празне ћелије
Прво именујемо цео документ, тј. „свеску“ (нпр. Илијада – речник).
Онда дамо име и актуелном „листу“: Из 6. певања (Хектор и Андромаха).
Затим уносимо садржај у празне ћелије:
- У колону „А“ постављамо одреднице (речи и изразе).
- У колону „B“ уносимо дефиниције (објашњења).
- Уколико је потребно, можемо додати и стубац „C“ за нпр. врсту речи.
Једноставно, читамо у себи текст одломка из Илијаде и редом бирамо речи за које мислимо да морају бити растумачене.
Куцамо реч по реч у празну ћелију колоне „А“.
Кликом на типку Tab на тастатури крећемо се десно, тј. улазимо у суседну ћелију колоне „B“, у којој постављамо дефиницију.
Притиском на Ентер силазимо у ћелију доњег реда.
И тако до краја.
Проширивање ћелија
Ако нам при уношењу одредница и дефиниција засмета мали простор, проширићемо га.
Постављамо курсор на леву или десну ивицу колоне, тј. на доњу или горњу ивицу реда. То се може учинити у крајњем горњем реду (у коме су ознаке A, B, C, D…), односно у крајњој левој колони (у којој су ознаке 1, 2, 3, 4…). Ивица ће се подебљати и поплавети, а курсор ће се преобликовати у клизач (два наспрамна троуглића). Померањем клизача по хоризонтали и вертикали проширујемо колону или ред.
Ако желимо да колоне или редове равномерно и одједном проширимо, прво ћемо превлачењем маркирати циљане ћелије или чак целу табелу кликом у крајњу празну ћелију у левом горњем углу. Затим користимо курсор-клизач (како је претходно описано).
Позиционирање текста у ћелијама
Пошто маркирамо колону кликом на њен крајњи горњи ред, подесимо позиционирање текста у свим ћелијама те колоне.
Користимо иконице за поравнање текста по хоризонтали и вертикали, као и иконицу за прелом текста у ћелији. Оне се налазе у основном менију, као и у оквиру картице Формат.
Уазбучавање
За један речник кључно је да одреднице поређамо по азбучном редоследу.
Када завршимо унос података, селектоваћемо колону „А“ (у којој су одреднице) и укључићемо тзв. сортирање: десним кликом позивамо искачући изборник и у њему кликнемо на ставку Сортирање листа – А до Z.
Остале врсте форматирања
Њима се нећемо детаљно бавити, али издвојићу подешавање фонта и бојење позадине.
Arial је подразумевано задати фонт. Уместо њега бољи је Nunito или Roboto јер код искошених слова нећемо добити руске верзије (нпр. малог курзивног „г“).
Бојење позадине изводимо пошто селектујемо колону (ћелију). У основном изборнику кликнемо на команду Боја попуне. Бирамо светлије боје као погодније. Ако нам више одговарају тамније позадине, онда слова морају бити обојена тако да се постигне добар контраст ради лакшег читања.
Прослеђивање речника ученицима
Драж Гуглових апликација јесте у томе што је потребно само имати један линк који ћемо пласирати корисницима. Не морамо сваком понаособ слати засебан документ!
Овог пута користићемо опцију Објави на вебу. Налази се у картици Датотека, под ставком Дели.
Добићемо линк преко кога ће ученици са било ког уређаја приступити само крајњем производу – речнику у облику табеле. Ђаци неће моћи отворити нити мењати цео документ на нашем Гугл-диску.
Наравно, нема потребе да у Учионици постављамо овако незграпан линк, већ користимо опцију за додавање прилога.
Могућности
Линк можемо поставити у Учионици, заједно са нпр. скенираним текстом одломка, истраживачким задацима и упутствима за рад.
Такође, можемо и ученицима задати да сачине један овакав речник.
