Због чега су нам Гугл-документи постали још примамљивији?

Због чега су нам Гугл-документи постали још примамљивији?

Да ли се адреса наше електронске поште завршава са @gmail.com? Ако је одговор „да“, то значи да као корисници Џимејла већ имамо креиран налог на Гуглу и да нам је омогућен приступ свим бесплатним Гугловим апликацијама. Па зашто онда и Гугл-документи, као онлајн процесор текста, не би постали алат који ће нам значајно помоћи у обављању посла!

Разлози да Гугл-документи буду наш избор 

Ова апликација је бесплатна, лако доступна, једноставна за употребу…

Осим тога, у Документима можемо – као и у Ворду: 

  • правити глобалне и оперативне планове,
  • писати припреме за час, 
  • обликовати радне листове за ученике (питања, задатке, лекције, водиче кроз лекције у уџбенику, упутства), 
  • креирати тестове које ћемо у одштампаном облику употребити за проверу знања (овде је чланак о томе), 
  • писати извештаје заједно са колегама, нпр. о раду тима…

Па ако је све слично Ворду, не треба трошити време на прилагођавање још једној новотарији. Зар не? 

Није тако. Постоје бар три јака разлога зашто се треба преоријентисати на Гугл-документе:

Чување— Гугл-документ се аутоматски чува на нашем Гугл-диску, бесплатном онлајн складишту. Зато више не морамо бринути јесмо ли у Ворду кликнули на Save пре него што нам је нпр. нестала струја или да ли је наш вишесатни рад нестао ако нам настрада компјутер – све остаје сачувано „у облаку“.

Дељење са другима— Гугл-документ можемо делити са другим корисницима и сарадницима. Дајемо им ниво приступа који нама одговара и који је заиста неопходан. Тиме им омогућавамо не само да читају текст, већ – када то посао захтева – и да га коментаришу и заједно са нама уређују. (Још информација у ПДФ-водичу)

Значи, више нам не треба флеш или имејл да бисмо неки документ у облику фајла предали ученицима, колегама или надређенима!

Мобилност— Вероватно најважнија предност Гугл-документа јесте у томе што га можемо користити и мењати на било ком уређају (на телефону или компјутеру, приватном или јавном), у сваком тренутку, где год се налазимо.

А најбоље од свега – измене ће бити одмах видљиве за све сараднике/кориснике.

Дакле, потреба да се свака верзија документа настала после и најмање измене поново шаље нашим сарадницима или корисницима сада је прошлост

Како да покренемо Гугл-документе?

Постоје два типа покретања:

  • одлазак на главну страну Докумената и креирање празног листа у који ћемо уносити текст;
  • директно креирање празног листа. 

(Наравно, важно је да претходно будемо пријављени на свој Гугл-налог. Ако јесмо пријављени, то нам доказује сличица у горњем десном углу нашег веб-прегледача.)

Главна (почетна) страна

На главну страну Докумената можемо отићи или са адресе https://docs.google.com/document или кликом на иконицу Гугл-апликација (у горњем десном углу веб-прегледача). 

Документи су само једна од Гуглових бесплатних апликација. За покретање служи иконица у облику тачкастог квадрата

Када смо ушли на почетну страницу, покренемо нови документ (празан лист) кликом на иконицу у облику шареног знака „+“ – налази се у доњем десном углу.

Иначе, на главној страници можемо видети наше недавне документе, па их одатле лако можемо отворити ради измена.

Директно креирање празног листа

Ако у простор за адресу нашег веб-прегледача (тј. у Chrome) унесемо „команду“ doc.new, биће аутоматски креиран празан лист

Да би нам покретање празног листа било на дохват руке, можемо његову адресу поставити у обележиваче свог веб-прегледача. За то користимо дугме у облику звезде, на крају адресне линије.

Следећи пут када нам из веб-прегледача затреба да одмах почнемо писати текст, покренућемо празан лист Гугл-докумената кликом на обележивач.

Документе, као и сваку другу Гуглову апликацију, можемо покренути и из Диска, помоћу дугмета Ново

Ако смо склони што ефикаснијој организацији па смо на свом Гугл-диску креирали фасцикле (нпр. Лично, Новинарска секција, 4. разред, 2. разред, и сл), онда је лакше да циљани документ креирамо из потребне фасцикле, да бисмо касније знали где се налази.

Пет корисних новијих функција којим су допуњени Гугл-документи

Гугл-документи стално се усавршавају корисним опцијама за угодније обликовање и уређивање текста.

Овај пут издвајамо шест функција. То су:

  1. знак @ као функционална команда за отварање богатих менија,
  2. емоџи као сликовни коментар,
  3. опција Без страница,
  4. ефикасније подешавање табела,
  5. контролна листа.

Знак @ као команда

Чим покренемо нови документ, на празном листу појавиће се обавештење „Унесите @ да бисте уметнули“. 

То значи да када откуцамо знак @, отвара нам се нови, богати мени, који омогућава да у пасусе текста уметнемо разне информације у облику тзв. паметних елемената.

ОпцијаШта ради?
ЉУДИомогућава уметање имејл-адреса тј. контаката из нашег Џимејла
САСТАВНИ ЕЛЕМЕНТИомогућава уметање специфичних готових табела, као и радне верзије имејла (коју помоћу дугмета можемо брзо пребацити у Џимејл – када буде требало)
ФАЈЛОВИомогућава уметање линкованог наслова потребног Документа, Презентације или Табеле (које можемо отворити у омањем прозору)
ЛИСТЕомогућава уметање контролне, нумерисане или ненумерисане листе; (можда ово и није неопходна опција јер исте резултате можемо постићи и брже – тастатурним пречицама Ctrl Shift 9, тј. 8, тј. 7)
МЕДИЈИомогућава уметање слике, цртеже, графиконе или емоџије
ДАТУМИомогућава уметање одређеног или данашњег датума; нуди и могућност заказивања састанка (тј. догађаја у нашем Гугл-календару)
НАСЛОВИ(и ову опцију можемо сматрати непотребном јер насловљавање делова текста по разним нивоима можемо брже остварити тастатурним пречицама Ctrl Alt 1, тј. 2… или 0 за обичан пасус)
ТАБЕЛЕомогућава уметање табеле или путем схематизованог одабира броја редова и стубаца или у облику понуђених шаблона; шаблони су одлични за праћење пројеката и напретка, али се могу прилагодити за шта год желимо
ЈОШомогућава уметање: хоризонталне линије (за нпр. раздвајање два пасуса), табеле садржаја (коју, када завршимо са писањем текста, постављамо нпр. на почетак документа), обележивача (начин да део документа линкујемо), фусноте, једначине (тј. отварање поља којим обликујемо математичке формуле), специјалних знакова (нпр. Ѣ или ç или Σ), линка (који можемо пронаћи путем поља за претраживање или поставити нпр. уношењем посебне речи и повезати са било којим обележивачем и насловом у документу и изван њега) и
падајућег менија (нпр. у припремама за час можемо у оквиру овог елемента поставити обрада, утврђивање, обнављање, систематизација као могућности за избор, без досадног уношења ових речу изнова).
Позивање опција путем знака @ и уметање тзв. паметних елемената

Још о команди @

Када укуцамо @, добијамо обавештење „Претражите мени“. То значи да уношењем макар неколико почетних слова наше кључне речи, филтрирамо понуде и брже долазимо до потребног паметног елемента (до имена, датума, назива фајла, итд). Тако ће нам нпр. @дан понудити „данашњи датум“.

Команду @ за убацивање паметних елемената можемо употребити на било ком месту, у било којој фази израде документа. 

ПАЗИМО! Чим после знака @ унесемо размак, онда @ више није команда већ постаје обичан текстуални знак, као свако друго слово. 

Емоџи као сликовни коментар

Привлачан додатак коментарисању делова текста у Гугл-документима јесу емоџији. 

Када истакнемо део текста (реч, реченицу, пасус), испод уобичајене иконице за коментар са десне стране појавиће се и иконица за емоџије. 

Селектована је реч која ће бити „прокоментарисана“ уметањем емоџија. Он се укључује иконицом у облику жутог смајлија.

Ово може бити занимљив начин за вредновање састава који ученици раде онлајн (за домаћи задатак).

Пошто га можемо и уметнути у текст (картица Уметни → опција Емоџи), а не само додавати као коментар, емоџи добро дође и за нпр. проверавање вокабулара (преко сличица коју треба именовати или употребити у слободној/задатој реченици). 

Опција „Без страница

Подразумевани приказ Документа дат је онако како би он изгледао ако га одштампамо на папиру. То је тзв. принцип WYSIWYG („оно што видиш јесте оно што добијеш“). 

Али колико често заиста штампамо Гугл-документ? Ако је одговор „скоро никад“, онда треба да променимо његов приказ: ДатотекаПодешавање страницеБез страницаПотврди

Преломи страница нестају и приказ се пребацује на ширину целог екрана и на непрекидан изглед. А све је то бољи начин за нпр. гледање слика или табела…

Ако нам тренутно није важан распоред текста на страницама, већ смо усмерени само на његово креирање, онда је боље да одаберемо бестранични приказ.

Лако и ефикасно обликовање табела

Табеле унутар Гугл-докумената сада имају неке одличне нове могућности.

Једна од њих јесте опција којом се горњи ред табеле претвара у њено заглавље. То можемо постићи или помоћу иконице која се појављује пошто наднесемо курсор у леве и у горње ћелије табеле или десним кликом из нпр. прве ћелије у табели и бирањем опције Закачи ред заглавља у искачућем менију. ПАЗИМО! Ово није могуће у приказу Документа без страница! 

Нарочито корисно јесте брзо додавање стубаца и редова или сортирање табеле да бисмо уредили информације. Обе опције бирамо помоћу одговарајуће иконице (као у претходном случају). 

Када постављамо табелу у Документ, можемо изабрати неки од унапред припремљених шаблона. Иако ниједан није специфичан за образовање, они могу пружити корисну почетну тачку – једноставно да не трошимо време на стварање табеле од нуле.

Контролна листа

Ово је иначе згодан алат и за наставнике и за ученике (нпр. апликације Google Keep или Evernote). За разлику од таквих засебних апликација, сада контролну листу можемо имати директно у свом Документу. 

Укључујемо је кликом на иконицу у оквиру горњег менија Документа. Такође, за укључивање служи и тастатурна пречица Ctrl Shift 9 (док држимо тастер Ctrl, притиснемо и држимо тастер Shift, а онда и тастер 9). 

Контролна листа може нам послужити да бисмо нпр:

  • пратили спискове обавеза
  • креирали акциони план са колегама, 
  • представили кораке у задатку које наши ученици треба да заврше. 

Занимљиво је да када означимо ставку као завршену, њен текст ће аутоматски постати сив, а преко њега пролазиће линија као да смо ставку прецртали.

Гугл-документи јесу незаобилазан алат за наставнике

Због лаког и сигурног чувања (на Гугл-диску), због дељења и сарадње са другима (детаљно објашњено у ПДФ-водичу за наставнике), као и због изузетне мобилности (приступамо им и са компјутера и са телефона), на Гугл-документе се можемо потпуно ослонити у свакодневном раду.

Осим тога, овај онлајн процесор текста стално усавршава своје могућности и постаје све функционалнији – о чему сведочи нпр. богата команда @, као и опције емоџија за коментарисање, бестранични приказ документа, ефикасније обликовање табела,
и уметање контролне листе.


Ако нам је овај чланак помогао, проследимо га другима!

Убрзајмо обављање својих обавеза –
научимо све о сарадњи и дељењу у Гугл-документима:
преузимање ПДФ-водича

Коментари

Нема коментара. Оставите ваш коментар.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *